Интелигенција је способност учења и понављања вјештина. Основна подјела је на: природну и вјештачку. Умјетна или вјештача интелигенција (Artificial intelligence – AI) се према степену развоја дијели на:
- Narrow AI која подразумијева вјештачку интелигенцију која је одлична у једној области, нпр. Stockfish и/или Komodo у шаху,
- General AI је вјештачка интелигенција која је способна колико и човјек, она још увијек није остварена и
- Super AI је вјештачка интелигенција која је напреднија у свему у односу на човјека, такође још увијек није остварена.
Историјски развој вјештачке интелигенције
Појам вјештачке интелигенције настаје 1956. у Дартмуду, Хановер (САД), на скупу истраживача заинтересованих за теме интелигенције, неуронских мрежа и теорије аутомата. Тада је и одређено како ће се она даље разијати и постављене су основе те нове области. Данас се сматра да су концепт вјештачке интелигенције поставили В. Мекулок и M. Питс 1943. године, у раду у ком се представља модел вјештачких неурона на бази три извора: спознаја о физиологији и функционисању можданих неурона, исказна логика Расела и Вајтехеда и Тјурингова компутациона теорија.
Почетком 21. вијека дошло је до значајнијег развоја умјетне интелигенције. Тако је 2015. године, према Блумберговом Џеку Кларку, Гугл имао преко 2 700 пројеката са умјетном интелигенцијом. До тога је дошло због повећане доступности клауд инфраструктуре која је омогућила доступније вјештачке неуралне мреже.
Ове вjештачке неуралне мреже се могу користити за предиктивно моделирање, адаптивну контролу и апликације где се могу обучити преко скупа података. Самоучење које је резултат искуства може се десити унутар мрежа, које могу извести закључке из сложеног и наизглед неповезаног скупа информација.
Генеративни унапријед обучени трансформатори (Generative pretrained transformers) су врста модела великог језика (Large language model) и истакнути оквир за генеративну вештачку интелигенцију. Први ГПТ је увео OpenAI 2018. године. ГПТ модели су вештачке неуронске мреже које су засноване на архитектури трансформатора, претходно обучене на великим скуповима података неозначеног текста и способне да генеришу нови садржај, слично човјеку. Од 2023. године већина ЛЛМ-а има ове карактеристике и понекад се широко називају ГПТ.
OpenAI је америчка лабораторија за развој вјештачке интелигенције основана 2015. године. Главни извршни директор (Chief executive officer – CEO) je Сам Алтман.
Ова компанија је постигла огроман успјех развојем четбота ChatGPT, kojи је за седмицу дана стекао више од милион корисника. Сваког мјесеца ChatGPT се користи више од милијарду пута. Овај четбот је у могућности да одговори на многа питања, укључујући писање кода у програмским језицима, анализирање многих књижевних дијела, те претраживање интернета. Највећа мана овог четбота је што је ограничен на 2021. годину.
Ризици развоја вјештачке интелигенције
Ако би се развила супер умјетна интелигенција, она би имала осјећања те би могла да осјећа и бол. Због тога се вијековима расправљало о правима умјетне интелигенције која би била мјешавина људских и животињских права. Oво питање je чак узето на разматрање у Калифорнијском институту за будућност.
Развој умјетне интелигенције упркос безбројним предностима има и огромну ману. Умјетна интелигенција која има свој ум и лични доживљај би се могла “окренути против” људи.
Да се вјештачка интелигенција не би “окренула против” људи, постоје три Стуарт Ј. Руселова принципа приликом њене израде:
- Једини циљ машине је да максимизира реализацију људских преференција,
- Машина је у почетку несигурна у вези са тим преференцијама и
- Крајњи извор информација о људским преференцијама је људско понашање.
Припремио: Душан Радић III1, јун 2023. године.
Ментор: професор Радомир Симикић.